Видела сам на небу тамну црвену измаглицу како пада, и како се приближавала ветар ју је наносио на људе. Њихова кожа је била прекривена црвеном прашњавом измаглицом (тамно црвеном) и људи су постајали веома болесни. Ту је био полицајац који ме је чувао и на њега је пала та црвена магловита прашина и он је скочио у базен напољу, док сам ја ту стајала. Знала сам да је базен контаминиран, али је он хтео да скине са себе ту црвену прашњаву измаглицу. Тај полицајац је био неко до кога ми је веома стало. Туговала сам јер му није успело.
У тренутку када ова црвена магловита прашина додирне кожу, покрије је, и опака болест наступа и кожа почиње да се запушава. Гледала сам свог вољеног полицајца који је био мој чувар, у немогућности да му помогнем. Онда сам видела да то долази са неба. Из неког разлога се нисам плашила, али сам могла видети да долази издалека. Почело је као мрачна магла високо на небу, а како се приближавало постајало је црвене боје. Људи су покушавали да побегну од тога, али нису могли. Људи су покушавали да то сперу са себе, али је већ било касно у тренутку када је дотакло кожу.
БОГ говори и упозорава путем визија, снова, откривења – између осталог.