Videla sam na nebu tamnu crvenu izmaglicu kako pada, i kako se približavala vetar ju je nanosio na ljude. Njihova koža je bila prekrivena crvenom prašnjavom izmaglicom (tamno crvenom) i ljudi su postajali veoma bolesni. Tu je bio policajac koji me je čuvao i na njega je pala ta crvena maglovita prašina i on je skočio u bazen napolju, dok sam ja tu stajala. Znala sam da je bazen kontaminiran, ali je on hteo da skine sa sebe tu crvenu prašnjavu izmaglicu. Taj policajac je bio neko do koga mi je veoma stalo. Tugovala sam jer mu nije uspelo.
U trenutku kada ova crvena maglovita prašina dodirne kožu, pokrije je, i opaka bolest nastupa i koža počinje da se zapušava. Gledala sam svog voljenog policajca koji je bio moj čuvar, u nemogućnosti da mu pomognem. Onda sam videla da to dolazi sa neba. Iz nekog razloga se nisam plašila, ali sam mogla videti da dolazi izdaleka. Počelo je kao mračna magla visoko na nebu, a kako se približavalo postajalo je crvene boje. Ljudi su pokušavali da pobegnu od toga, ali nisu mogli. Ljudi su pokušavali da to speru sa sebe, ali je već bilo kasno u trenutku kada je dotaklo kožu.
BOG govori i upozorava putem vizija, snova, otkrivenja – između ostalog.